Koji bicikl da kupim?

Koji bicikl da kupim?

Ažurirano: 19/12/2018.

Članak za one koji ulaze (ili se vraćaju) u svet biciklizma. Biće dati odgovori na neka od često postavljanih pitanja, kao i par korisnih saveta. Koji bicikl da kupim? Trek, Cannondale, Capriolo? Koji bicikl je najbolji?

 

Marke – Capriolo, ili Cannondale?

Capriolo, Trek, Cannondale, Polar – koji je najbolji?

Sve jedno je – svaki proizvođač stavlja različite kvalitete ramova (koji se uglavnom svi prave u Kini) i različite klase opreme (obično Shimano, ili SRAM). Tako da skuplji model Capriola, sa boljom klasom opreme, može biti kvalitetniji od Treka, na primer – i obrnuto.

Bilo koji bicikl, samo da se kotrlja i da koči, nije loš. Svaki je dobar za početak. Posle se iskustvom vidi šta kome odgovara, pa svako sam najbolje zna odgovor na ovo pitanje. U ovom članku objašnjene su stvari koje je dobro imati na umu pri izboru bicikla, ali na kraju svako mora izabrati za sebe, individualno.

 

Lego kockice

Bicikl se sastoji iz rama i delova koji se montiraju na njega: točkovi, kočnice, sedlo i tako dalje. Kvalitet bicikla zavisi od kvaliteta komponenti ugrađenih na njega. Zato je marka potpuno nebitna, samo treba gledati koja oprema je stavljena na bicikl.

Najvažnija stvar je sam ram. On određuje vozne karakteristike bicikla, udobnost, položaj sedenja. Ram je srce i kičma bicikla. Sva ostala oprema se uzima spram rama. Zato je greška pri izboru rama najteža (najskuplja) za ispravku.

Druga najvažnija stvar su točkovi i ležajevi točkova (nable). Najveće unapređenje voznih karakteristika dobija se stavljanjem kvalitetnijih točkova (dobro i guma, ali one su jeftinije, potrošne i lako zamenjive).

Na kraju, ne utiču na vožnju, ali su veoma bitne za bezbednost: dobre kočnice.

Ostatak opreme je manje bitan i jednostavan za zamenu, unapređenje. Jeftini menjači na primer će malo sporije menjati brzine, ali neće uticati na vožnju i bezbednost.

Svi ovi delovi mogu se kupiti odvojeno, posebno, ali bukvalno izađu u pola cene kada se kupe komplet na jednom biciklu. Zato je pri kupovini novog bicikla važno gledati da ima ram, točkove i opremu koja je odgovarajuća, željena – izađe jeftinije nego naknadno kupovati, ili menjati.

 

1. Ram

Na prvom mestu važno je odlučiti kakva vrsta bicikla se želi. Drumski, planinski, gradski itd. Ovaj link je koristan, odgovorom na par pitanja u vezi planirane namene bicikla, dobiće se preporuka za optimalnu vrstu bicikla: Koji tip bicikla odgovara za moje potrebe?

Drugo, treba izabrati ram/bicikl odgovarajuće veličine za vozača: Kako izabrati pravu veličinu rama.

Materijal rama – aluminijum, čelik, ili karbon?

Karbon je najlakši, ali najosetljiviji na udarce. Karbonska vlakna ne rđaju, ali ako se farba ošteti, vlaga i sunce mogu oštetiti lepak koji drži vlakna spojenim, praktično oštećujući ram kao rđa metalni.

Aluminijum je srednje težine, srednje otpornosti na udarce, ali ne korodira – osim u “slanim uslovima” (zimski putevi, ili primorje). Na mestu gde se farba ošteti, napravi se spoljni tanak sloj oksida (rđe) koji sprečava dalje rđanje – za razliku od čelika, gde se proces nastavlja sve dublje, oštećujući ram.

Čelik je najotporniji na udarce i oštećenja, a može se popraviti, ispraviti, zavariti na svakoj trafici. 🙂 Ipak, najteži je materijal za ramove. Rđa ako se ne vodi računa. Nije previše osetljiv, ali nije ni imun kao aluminijum.

Titanijum je po otpornosti negde između čelika i aluminijuma. Otporniji na rđu od čelika, otporniji na udarce od aluminijuma. Titanijumski ramovi su po težini između aluminijumskih i čeličnih, a po ceni su skuplji od oba.

Cenovni rang je ovde bitna stvar. Jeftin karbonski ram koštaće kao najskuplji čelični (grubo govoreći). Skup, kvalitetan čelični ram će verovatno biti bolji u svemu od jeftinog karbonskog. Jedino će i dalje biti osetno teži. 🙂

Može se reći da je aluminijum neka zlatna sredina. Ko nije siguran kakav ram da uzme, sa ovim materijalom neće puno pogrešiti. Osim ako se bicikl planira za daleka putovanja – u tom slučaju čelik je izbor broj jedan: otpornost i lakoća krpljenja su prioritet za ovu namenu.

Kupovina samo rama, nekog srednjeg kvaliteta, metalnog, može izaći oko 200 evra. Ram dobrog, višeg kvaliteta košta od 500 do 1000 evra. Kada se kupuje kompletan bicikl, jeftin ram (ali ipak pristojnog kvaliteta) se dobija na gotovo svim biciklima koji koštaju ispod 1000 evra.

 

2. Oprema – grupa delova

Detaljno objašnjenje šta je to grupa delova, tj oprema: Oprema – grupa delova.
Objašnjenje različitih kvaliteta (klasa) opreme: Klase opreme.

Ukratko – oprema podrazumeva menjače, kočnice, ručice menjača i kočnica, pogon, zadnje zupčanike, lanac.

Kompletna MTB grupa: prednji i zadnji menjač, šifteri, ručice kočnica, V-brejk čeljusti, pogon, zupčanici i lanac.
Kompletna MTB grupa:
prednji i zadnji menjač, šifteri, ručice kočnica, V-brejk čeljusti, pogon, zupčanici i lanac.

Kvaliteti klase opreme prikazani su u tabeli ispod:

Klase opreme najvećih proizvođača
Klase opreme najvećih proizvođača – najbolja oprema na vrhu

Boldovano je zlatna sredina. Iznad toga je oprema malo lakša, malo bolje radi, ali košta dosta više. Za pouzdan rad, rekreativnu vožnju, dovoljno je gledati samo klasu Acera (i iznad) za MTB, odnosno Claris (i više) za drumski biciklizam, ili isti nivo opreme drugih proizvođača.

Komplet oprema neke srednje klase je oko 200 evra kada se kupuje posebno (kada se kupuje komplet sa biciklom sve izađe puno povoljnije).

 

3. Točkovi

Deo koji se menja lako i bezbolno. Dobri točkovi imaju kvalitetne felne, žbice i glave (nable). Što se nabli tiče, Shimano daje najviše za dati novac. Same felne, dok god su duplozidne aluminijumske, nema problema.

Ovo je deo na kojem proizvođači bicikala najčešće štede, jer retko ko gleda model i marku ležaja točka, broj žbica, kvalitet istih i slično. Često se na novim biciklima može videti zadnji menjač najviše klase, sa točkovima niže klase, budžetskim nablama.

Članak koji objašnjava konstrukciju točka: Točkovi – žbice.
Članak koji objašnjava (zadnje) nable: Zadnja nabla.

Točak pristojnog kvaliteta je oko 60 evra kad se pravi pojedinačno (Deore nabla, DT Swiss niple i žbice, jeftinija Rigida ili Krypton felna, ruke majstora).

 

4. Kočnice

Kvalitetne kočnice, bilo da su V-brejk, drumske, ili disk, radiće kako treba. Kod ove vrste opreme bi bilo poželjno “dobaciti” do nivoa Shimano Deore (ili ekvivaletne klase drugih proizvođača), ili više.  Dok će menjači raditi i u nižoj klasi, samo malo sporije menjati brzine (ali pouzdano, dok god se ne ide ispod nekog Acera nivoa), kod kočnica je sigurnije malo odrešiti kesu.

Ako se odlučuje za disk kočnice, kvalitetna hidraulika je najbolja, ali najskuplja. Disk kočnice imaju smisla ako se vozi puno po blatu i snegu – inače će se slična sila i modulacija kočnica dobiti sa (jeftinijim) kvalitetnim V-brejk kočnicama.

Jeftine kočnice – bile disk, ili “obične” – treba izbegavati u širokom luku.

Članak o različitim sistemima montiranja kočnica na viljušku: Prihvat/montiranje kočnica na viljušku.
Članak o tehnici kočenja: Tehnika kočenja.

Komplet dobrih V-brake kočnica (čeljusti, ručice, pakne komplet) košta oko 75 evra. Dobre hidraulične (sa sve diskovima) su oko 150 evra. Mehaničke disk kočnice su negde između. Kada se kupuje sa celim biciklom, izađe puno jeftinije.

 

5. Amortizeri

Jeftini (i loši) otežavaju bicikl i čak pogoršavaju uticaj neravnina. Dobri pomažu da bicikl bolje leži na putu pri kočenju, skretanju i čine vožnju udobnijom.

Svaki amortizer ipak otežava bicikl u odnosu na kruti ram, bez amortizera. Amortizeri traže povremeno servisiranje, koje nije jeftino – oko 15 evra na svakih 10 do 50 radnih sati.

Dobar amortizer nov košta dobrano preko 100 evra, što treba imati u vidu ako se gleda nov bicikl sa amortizerima – ako ceo košta ispod 500 evra, najverovatnije da amortizeri nisu neki kvalitetni – svakako proveriti.

 

Zaključak – lično mišljenje autora

Onaj ko zna kakav bicikl je za njega optimalan, ne mora čitati ovaj vodič. Ko ne zna, sva je šansa da će pogrešiti sa kupovinom prvog bicikla. Zato početnicima obično savetujem da kupe jeftin, samo da koči i kotrlja se, kruti MTB kao univerzalan bajs, pa da u međuvremenu vide kakvu vrstu vožnje najviše upražnjavaju u praksi i šta im smeta na bajsu koji imaju. Onda se spram toga može birati sledeći bicikl. Izbor vrste bicikla, rama, opreme je veoma individualan i svako mora izabrati za sebe.

Saveti kako pregledati polovan bicikl prevazilaze obim ovog članka – Kupovina polovnog bicikla:

Kupovina polovnog bicikla. Kako pregledati (proveriti) polovni bicikl pre kupovine
Kupovina polovnog bicikla. Kako pregledati (proveriti) polovni bicikl pre kupovine
Podeli ovaj članak...

3 misli o “Koji bicikl da kupim?”

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.