U ovom članku baviću se temom koja zna zadati dosta glavobolje, kako biciklistima, tako i mehaničarima. “Moj bicikl pravi neke čudne zvuke”. 🙂 Dakle, šta raditi kada bajs proizvodi čudno krckanje, grebanje, škriputanje i slično?
Iz mog iskustva, potrebno je prvo utvrditi izvor čudnih zvukova (logično). Kada se izvor utvrdi, rešenje se obično samo po sebi nameće. Uglavnom je potrebno nešto podmazati, dotegnuti, staviti montažnu pastu na spoj(eve) i slično. Ali kako utvrditi izvor buke? To često nije tako lako kao što zvuči. 🙂 Ovde ću objasniti korak-po korak sistem kojim se ja služim kada je neki zvuk baš “misteriozan” i teško je utvrditi mu izvor.
Ukratko: problemi sa “čudnim zvucima iz bicikla” su nekad trivijalni, a nekad se teže rešavaju. Pokušao sam ovu “eteričnu” temu sistematizovati što je bolje moguće, u nadi da će nekome pomoći. Detaljnije piše u ovom tekstu.
Sadržaj:
- Sklopovi na biciklu – uvod
- Kada se javlja zvuk i kakav je?
2.1. Zvuk se čuje i bez pedalanja, na dobrom (ravnom) putu
2.2. Zvuk se čuje samo na neravnom / lošem terenu
2.3. Zvuk se javlja pri svakom pedalanju
2.4. Zvuk se javlja samo pri snažnom pedalanju
2.5. Jedan po jedan scenario - Testiranje u mestu
- Testiranje u vožnji
- Kada sve padne u vodu
1. Sklopovi na biciklu – uvod
Činjenica: šuplje cevi rama (od kojeg god materijala da je pravljen) fenomenalno provode zvuk! Ovo je važno naglasiti. Zvuk koji dolazi sa zadnjeg dela bicikla može, dok se vozi, zvučati kao da dopire iz pogona, ili sa prednjeg dela bicikla, zato što cevi rama previše dobro prenose zvuk.
Uz gore navedeno na umu, navešću sklopove bicikla u smislu proizvodnje zvuka – po tim grupama vršim izolaciju i eliminaciju jednog po jednog kasnije:
- Točkovi (prednji i zadnji) – žbice mogu praviti “ping” zvuke, gume mogu češati o ram, oštećeni ležajevi se mogu čuti.
- Pakne kočnica mogu češati o felnu, ili diskove (škriputanje, ili češanje).
- Viljuška – loši ležajevi viljuške mogu dovesti do lupkanja, škripanja i slično.
- Amortizeri, bilo na viljuški, ili na zadnjem delu rama, šticni i sl. moraju biti čisti i podmazani, inače znaju šrkiputati.
- Lula i korman – ako nisu dobro zategnuti, ili nije stavljena montažna pasta na spojeve, mogu praviti zvuke nalik krckanju.
- Ručice menjača, kočnica, kao i čeljusti kočnica mogu se razlabaviti i praviti različite zvuke – pogotovo na neravnom (džombastom) putu.
- Bužiri mogu lupkati i češati o ram na neravnom terenu, ili pri zakretanju kormana.
- Šticna može “krckati”, pogotovo kada se snažno pedala. Uzrok može biti to što je prekratka, predugačka, preuska (neodgovarajućeg prečnika za ram), ili treba samo da se namaže malo montažne paste na šticnu i šrafove kojima je stegnuta.
- Sedlo može biti slabo učvršćeno na šticnu, pa krckati. Ili gornji deo sedla može da se razlabavi sa šina na kojima stoji, pa da škripuće. Kod sedala sa federima, federi koji nisu podmazani hoće nekad da škripuću.
- Ležaj pogona može biti loše fiksiran u ramu: zaprljan ležaj, nedovoljno stegnut, bez montažne paste, ili press-fit patrona koja nije idealno upasovana – što sve proizvodi zvuk krckanja pri (snažnom) pedalanju.
- Šrafovi lančanika pogona koji su labavi, ili stegnuti bez montažne paste mogu proizvoditi krckanje.
- Lanac koji nije dovoljno podmazan pravi karakterističan zvuk (poznat većini biciklista), dok skroz suv lanac škripi.
- Loše naštelovani menjači mogu dovesti do češanja lanca o kavez menjača, ili caktanja u stalnim pokušajima da promeni brzinu (a nikako da to uradi).
- Bilo koji slabo zategnut šraf, ili šraf stegnut bez montažne paste, može praviti zvuke zveckanja, ili krckanja. Pogotovo ako nosi nešto: bidon, blatobran, pak treger itd. Nekad se zvuci javljaju samo pri snažnom pedalanju (dok se ram uvija).
- Oštećen (napukao) ram može da škrpuće, ili krcka, posebno pri naponu.
To je to, valjda nisam ništa izos… jesam. Nogara za parkiranje. Čak i pertla koja udara o kurblu pri pedalanju! 🙂 Ozbiljno – nemojte ništa isključivati unapred. Odeća bicikliste, sadržaj torbe – bukvalno sve što je na biciklu može praviti iritirajući zvuk čiji izvor je teško utvrditi. Podelite svoja iskustva u sekciji za komentare, pa ćemo zajedno ažurirati spisak… do beskraja. 🙂 “Najlepše” je što jedna stvar ne isključuje uvek druge – često više stvari u isto vreme nisu kako treba na biciklu. Strpljenje, iskustvo i eliminacija…
2. Kada se javlja zvuk i kakav je?
Ovo je često najvažnija informacija za otkrivanje “krivca”, pošto pomaže da se suzi krug “osumnjičenih”. U zavisnosti od vrste zvuka koji se čuje, može se pretpostaviti koji delovi bi ga mogli proizvoditi (1. poglavlje). Isto tako, situacija u kojoj se zvuk javlja (pedalanje, samo vožnja, džombast teren i sl.) može pomoći da se utvrdi izvor zvuka, što ću objasniti u ovom poglavlju.
Pri tome intuicija i iskustvo dosta pomažu, ali navešću neke tipične primere čisto kao pomoć da se od nekuda krene:
2.1. Zvuk se čuje i bez pedalanja, na dobrom (ravnom) putu
U startu se lanac i menjači mogu isključiti kao uzrok. Takođe, ram, šticna, korman, šrafovi i amortizeri najverovatnije nisu uzrok problema.
Proveriti prvo da li pakne kočnica češu o točkove, ili točkovi o ram, zatim proveriti ležajeve točkova i kormana.
2.2. Zvuk se čuje samo na neravnom / lošem terenu
Glavni osumnjičeni: amortizeri, ram, šticna. Svi šrafovi. Zatim ležajevi kormana.
2.3. Zvuk se javlja pri svakom pedalanju
Ključna informacija je ovde da se čuje i kada se pedala bez jake sile.
Krckanje: ako se čuje, onda ne treba u potpunosti isključiti ram, šticnu i šrafove. Ali čim se čuje i pri slabijem pedalanju, prvi osumnjičeni je ležaj pogona, ili pedala.
Bilo koji drugi zvuk: pogonski sklop (lanac, menjači, lančanici), ili nešto od odeće/opreme bicikliste (počev od stopala, ka gore).
Ako se zvuk javlja na svaki drugi, treći ili četvrti okret pedala, moguće da je problem u karici lanca, kada prelazi preko zadnjeg, prenjeg lančanika, ili kroz zadnji menjač. Ako se zvuk javlja na svaki okret pedala, onda je verovatno nešto drugo.
2.4. Zvuk se javlja samo pri snažnom pedalanju
Najverovatnije nisu ležajevi točkova i kormana.
Ako je zvuk krckanja: pogledati ram i sve šrafove (lula, korman, blatobrani…). Zatim šticnu (ili počnite od nje, jer se lako vadi i maže montažnom pastom, što je svakako dobro uraditi).
Ako je zvuk caktanja lanca: sajla koja prolazi ispod patrone pogona nema vođicu na tom delu, ili je spala sa vođice. Lanac ili/i lančanici su potrošeni i zreli za zamenu.
Škripanje/češanje: proveriti amortizere, zatim pakne kočnica, na kraju točkove – da li se uvijaju (obično zadnji).
2.5. Jedan po jedan scenario
Naravno, više od jedne stvari može praviti problem. Često je potrebno isprobati sva 4 scenarija pojedinačno da bi se došlo do nekoliko različitih “krivaca” koji se aktiviraju pri svakom od njih. Navedeni scenariji služe samo da se preliminarno utvrdi kada se i u kojim uslovima javljaju zvuci. Za utvrđivanje izvora, naredni korak je objašnjen u 3. poglavlju:
3. Testiranje u mestu
Pošto u vožnji vetar ume da zavara, a i kad se sedi na biciklu u pokretu, prenošenje zvuka koje ram proizvodi ume da zavara, prvo treba isprobati u mestu.
Ako se zvuk javlja bez pedalanja: sedite na bicikl, naslonjeni na zid, i opteretite ga (neka Vam pomogne prijatelj ako treba). Prebacujte teret sa pedala na sedlo i nazad. Probajte sa pedalama paralelnim (vodoravno da stoje kurble), zatim sa jednom, pa drugom pedalom skroz dole. Pomerajte korman levo desno i gurajte-vucite ga gore-dole tako što levu ručku gurate na dole, desnu vučete ka gore, pa onda obrnuto (trebalo bi da se ne pomera, naravno). Isprobavajte jednu po jednu stvar, pošto se sve svodi na eliminaciju.
Zatim zavrtite svaki točak (bicikl je na stalku, ili rukom odignut od tla).
Ako se zvuci javljaju pri pedalanju: bicikl podignite, ili stavite na stalak i vrtite pedale. Osluškujte. Izmenjajte brzine do najsporije, zatim do najbrže. Ukočite zadnji točak. Počnite snažno okretati pedale rukom dok je bicikl u najvećoj brzini i osluškujte.
Ako se pri ovim statičnim testovima zvuk reprodukuje – imate sreće. Tako se relativno lako čuje odakle dolazi. Ako ne, onda vidite 4. poglavlje:
4. Testiranje u vožnji
Nađite mirno/tiho mesto. Zamolite prijatelja na biciklu koji ne tandrče da vozi paralelno sa Vama: neko ko sluša “sa strane” će puno lakše odrediti odakle zvuk dolazi, jer vozača može veoma lako zavarati ram, čije šuplje cevi provode zvuk i stvaraju lažni utisak odakle zvuk dolazi! Naravno, možete i sami, ali može biti dosta teže (mada nekad nema drugog načina).
Simulirajte scenarijo u kojem se zvuk javlja i osluškujte – šta drugo? 🙂
5. Kada sve padne u vodu
Sedite. Popijte čašu vode (ili piva) i pokušajte ponovo. Budite smireni i strpljivi. Ovo zna nekad biti frustrirajuće – moj “rekord” je puna dva radna sata. Na kraju, ako se nikako ne utvrdi šta je, ostaje provera svakog pojedinačnog šrafa i ležaja – rasklapanje, čišćenje, stavljanje montažne paste (ili masti u ležajeve) i sklapanje, uz zatezanje propisanom silom. Ovo je najgori mogući scenario. Ipak, dobra stvar je što možete posle svakog sklopa isprobati bicikl – možda već posle prvog, ili drugog prepakovanog dela zvuk nestane, ako imate sreće. Takođe, kompletan servis bicikla je svakako dobro uraditi s vremena na vreme, pa nije sav napor uzaludan.
Pored ovako dobrog i opširno napisanog teksta hteo bih da čujem vaše mišljenje u vezi mog problema. Pri pedaliranju po dobrom asfaltu pod malo većim pritiskom (naročito uzbrdo) cuje se zvuk (definisao bih ga kao klik) uvek samo sa leve strane i pri istom položaju kurble, oseti se i mala vibracija zvuka na levom pedalu. Nisam primetio nikakav luft na pedalama i srednjem pogonu. Hvala unapred, srdačan pozdrav!
Veoma je teško na biciklu koji ne vidiš pretpostaviti šta je izvor zvuka. Ako je po “uputstvu” iz članka bilo nemoguće samostalno utvrditi, ostaje metod eliminacije:
Prvo bih pregledao ceo ram, svaki deo, svaki spoj, kao i točkove, žbice, kurble – ima li negde pukotina, naprsnuća (znaju biti veoma teško uočljivi, kao vlas kose).
Zatim, najlakše je zameniti pedale. Prvo levu, pa onda i desnu – pre nego što se krene dalje. Pri montiranju pedala staviti montažnu pastu, ili barem neku mast na navoje i na mesto gde pedala naleže sa prednje strane na kurblu – kako bi se i otežalo da zapekne, olakšalo montiranje/skidanje, a i eliminisalo pravljenje zvukova usled trenja.
Sledeće – šticna. Izvaditi, namazati odgovarajuću montažnu pastu (ako su ram i šticna metalni, može i mast), pa vratiti i zategnuti šelnu na propisanu silu zatezanja (obično oko 5 Nm).
Nakon toga – lula kormana – spoj lule sa viljuškom i spoj lule sa kormanom – trebalo bi podmazati (ako je karbonska lula, ili vrat viljuške, onda ne stavljati ništa na spoj lule sa vratom viljuške).
Zadnji točak – videti da li dobro i čvrsto stoji u dropovima. Otpustiti ga, pa, dok je bicikl na zemlji, dok stoji na točku, potvrditi da je lepo legao kako treba, pa zategnuti.
Sledeće su šrafovi koji drže lančanike pričvršćene na pogon (ako ih ima na pogonu).
Dalje – ležaj pogona. Skinuti kurble, proveriti pod rukom da li se lepo okreće, bez jačeg zapinjanja (ako ide malo teže, to je OK, tu su velike sile pa u zavisnosti od tipa ležaja, može biti i jače predopterećenje ležaja). Takođe, proveriti ima li lufta u ležaju. Ako je sve OK, onda, ako je pogon na navoj, skinuti patrone pogona, montažna pasta/mast, pa vraćanje i zatezanje na propisanu silu. Ako je press-fit sistem pogona, onda može biti pucketanja jer ima zazora, pa to treba popuniti i montirati nazad patronu.
Pomaže i pogledati sve što je montirano na ram (bidon, paktreger, blatobrani) – odšrafiti, naneti montažnu pastu na navoje i deo šrafa koji naleže na pričvršćeni deo, pa zategnuti.
To je otprilike redosled i ono što mi pada na pamet.
Da ne zaboravim: pogledati ima li nekih delova koji prilaze blizu ramu: na pogonu, kod prednjeg menjača (između lančanika/lanca i prednjeg menjača), na zadnjem točku (između točka i rama) – kada se primenjuje sila, ram i delovi se malo uvijaju, pa možda tu nešto kači, prilikom uvijanja, ako priđe bliže.
Plašim se da ovo nije previše pomoglo, ali teško je takve stvari rešiti bez da se vidi uživo.
Svakako me zanima čuti koji je na kraju bio izvor zvuka. A znam koliko to može da iritira. 🙂