Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?

Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?

Ažurirano: 09/11/2018.

Ovaj članak odgovara na često postavljano pitanje: “Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?” Povezani članci objašnjavaju: Ćelave gume za bicikl, Otpor kotrljanju – da li su uske gume brže i Zimske gume za bicikl.

Sadržaj:
1. Koja je uloga vazduha pod pritiskom u gumama?
2. Šta je to optimalan pritisak u gumama?
…2.1. Od čega zavisi optimalan pritisak u gumama?
3. Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?
…3.1. Zadnja guma
…3.2. Prednja guma
4. Posledice previsokog, ili preniskog pritiska
…4.1. Pritisak viši od optimalnog
…4.2. Pritisak niži od optimalnog

 

1. Koja je uloga vazduha pod pritiskom u gumama?

Gume se pumpaju vazduhom kako bi se postiglo nekoliko efekata u isto vreme:

  • Dovoljna tvrdoća i krutost da se može preciznije upravljati i nositi težina uz minimum deformacija
  • Manja težina
  • Amortizovanje neravnina (rupe, džombe i sl.).
Naduvana guma. Visina gume je obično otprilike jednaka njenoj širini. Kada nije opterećena, ne spljošta se ni malo pri kontaktu sa tlom, pritisak vazduha unutar gume je drži zategnutom.
Naduvana guma.
Visina gume je obično otprilike jednaka njenoj širini.
Kada nije opterećena, ne spljošta se ni malo pri kontaktu sa tlom, pritisak vazduha unutar gume je drži zategnutom.

 

2. Šta je to optimalan pritisak u gumama?

Optimalan pritisak omogućava da guma nosi težinu bez prevelikih deformacija, ali da ne bude pretvrda i učini vožnju neudobnom i lošije prijanja na podlogu. Dakle, zlatna sredina.

Guma se deformiše (sleže) na mestu gde dolazi u kontakt sa podlogom kada je opterećena. Na ovaj način prilagođava se neravninama na putu, omogućavajući udobnu vožnju i dobro prijanjanje.
Guma se deformiše (sleže) na mestu gde dolazi u kontakt sa podlogom kada je opterećena.
Na ovaj način prilagođava se neravninama na putu, omogućavajući udobnu vožnju i dobro prijanjanje.

2.1. Od čega zavisi optimalan pritisak u gumama?

Zavisi od dve stvari:

  1. Ukupne zapremine vazduha u gumi
    Što je veća zapremina gume (veći točak, ili/i šira guma), to je niži pritisak potreban.
  2. Težine koju guma nosi
    Što je veća težina koju guma nosi, to je viši pritisak potreban.

Tipičan primer je guma dimenzije 622-23 (širine 23 mm) koja se pumpa na pritisak preko 7 bara. Sa druge strane, guma istog obima, ali širine 47 mm (622-47) se pumpa na pritisak ispod 4 bara – za istu težinu koju nosi.

Sa porastom širine gume, njen prečnik i zapremina rastu drastično. Što je guma veće zapremine, to je niži pritisak vazduha potreban da bi nosila težinu.
Sa porastom širine gume, njena zapremina raste drastično.
Što je guma veće zapremine, to je niži pritisak vazduha potreban da bi nosila istu težinu.

 

3. Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?

3.1. Zadnja guma

Optimalan pritisak za zadnju gumu je na 15% sleganja.  🙂   Biće objašnjeno na šta se tačno misli:

Prvo se obe gume naduvaju da budu tvrde na stisak ruke. Zatim se bicikl optereti teretom koji se planira nositi na biciklu (ako ga ima). Na kraju vozač sedne na bicikl. Tada se gleda koliko je zadnja guma spljoštena u odnosu na neopterećen bicikl i punu visinu gume.

Sleganje opterećene gume pri kontaktu sa tlom. Od 0% do 95%.
Sleganje opterećene gume pri kontaktu sa tlom.
Od 0% do 95%.

Vizuelno se može okvirno utvrditi koliko se guma sleže, nije neophodan lenjir. 15% sleganja je kad guma tek malo “nabubri” na mestu kontakta s tlom. Ako se uopšte ne sleže, pritisak je previsok, a ako se baš vidno “spljošti”, onda je prenizak.

Pritisak na kom se guma spušta za 15% ukupne visine zavisi od širine gume i opterećenja. Prvo se guma doduva/izduva dok se vizuelno ne utvrdi da je dostigla 15% pada. Potom se izmeri koji je to pritisak. To je ujedno optimalan pritisak za zadnju gumu.

3.2. Prednja guma

Nakon što je utvrđen optimalan pritisak za zadnju gumu, vreme je da se podesi pritisak prednje gume. Koji faktori su ovde bitni?

Pri naglom kočenju, ili nailasku na bankinu na primer, prednja guma može poneti jednaku težinu kakvu je nosila zadnja – barem privremeno. Zato prednja guma ne bi trebalo da je puno mekša od zadnje.

Ipak, pri normalnoj vožnji, zadnji točak nosi više težine. Na drumskom biciklu, gde je vozač pognut napred, raspored opterećenja prednjeg -zadnjeg točka je 45% – 55%. Kod gradskog bicikla na kom se sedi gotovo uspravno, taj odnos je bliže 30% – 70%. Zato prednja guma može biti ipak malo mekša od zadnje, nikako tvrđa.

Generalno, prednja guma se može naduvati na pritisak oko 10% niži od utvrđenog optimalnog pritiska za zadnju gumu. Za agresivnu vožnju sa puno opterećivanja prednjeg točka, prednja se može naduvati na isti pritisak kao i zadnja. Za opušteniju vožnju, ili za gradske bicikle, prednja guma se može naduvati na pritisak koji je oko 20% niži od pritiska zadnje gume. Duvanje ispod ovog pritiska povećava rizik od bušenja gume pri udaru prednjeg točka u bankinu, ili džombu, kao i slabiju kontrolu pri naglom kočenju (prednjom kočnicom).

 

4. Posledice previsokog, ili preniskog pritiska

Šta se dešava ako se gume naduvaju na pritisak koji je puno viši od optimalnog, ili ako su malo više izduvane, nego što treba?

4.1. Pritisak viši od optimalnog

Dogodiće se sledeće stvari.

  1. Vožnja će biti osetno neudobnija, jer gume neće amortizovati neravnine na putu – čak i najmanja džomba, neravnina će se osetiti.
  2. Bicikl će poskakivati jer su točkovi pretvrdi da prate konture podloge. Energija uložena u pedalanje da se ide napred delom će biti utrošena na kretanje gore-dole. Tako će se brzina na ravnom i na uzbrdicama praktično malo smanjiti, za isti uloženi napor. Na nizbrdicama će ostati otprilike ista.
  3. Na izrazito ravnoj podlozi, pogotovo na ravnom, može se dobiti nešto malo brzine u odnosu na optimalni pritisak. Posebno ukoliko su gume lošeg kvaliteta.

Duvanje zadnje gume na pritisak preko 5% viši od optimalnog teško da ima ikakvog smisla. Takođe nema smisla duvati prednju gumu preko optimalnog pritiska utvrđenog za zadnju – to je maksimum koji ima smisla za prednju gumu.

4.2. Pritisak niži od optimalnog

  1. Za isti uložen napor, bicikl će ići sporije. Kako na ravnom, tako i na uzbrdicama i nizbrdicama.
  2. Na izuzetno neravnom terenu (jako loš asfalt, ili van asfalta, kao i po snegu), vožnja će biti nešto udobnija. Ako su gume dovoljno široke da se izbegnu “snakebite” bušenja, vožnja na nižem pritisku je dobra ideja za loše puteve.
  3. Prijanjanje na lošem putu (i vožnja uzbrdo na lošem putu) će biti nešto bolji (brži).

Ipak, čak i u slučaju loše podloge, postoji granica. Kod zadnje gume je to nekih 30% ispod optimalnog utvrđenog pritiska za zadnju. Kod prednje, do nekih 35% pritiska utvrđenog kao optimalan za zadnju gumu.

Ako se ide ispod te granice, dodatno se povećava rizik “snakebite” bušenja na džombama, dodatno se gubi na brzini, a malo šta se dobija po pitanju povećane udobnosti i prijanjanja na lošem putu.

Povezan članak – Da li su uske gume „brže“ – otpor kotrljanju:

Da li su uske gume brže?
Da li su uske gume brže?
Podeli ovaj članak...

2 misli o “Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?”

    • Kao što je objašnjeno u tekstu, to zavisi od težine kojom je točak opterećen, kao i od širine gume koja je na istom.

Komentiraj