Viljuška bicikla

Ovaj članak objašnjava osnovne pojmove u vezi viljuške bicikla i vrste viljuški. Poseban članak objašnjava nazive delova viljuške bicikla i ležaja upravljača.

Sadržaj:

1. Šta je to vila, ili viljuška bicikla?
2. Važne dimenzije
3. Vrste viljuški
   3.1. Načini montiranja viljuške
   …..3.1.1. Viljuške sa navojem
   …..3.1.2. Viljuške bez navoja – ahead sistem
   3.2. Sistem montiranja kočnica
   …..3.2.1. Kočnice montirane na sredinu viljuške
   …..3.2.2. Kočnice montirane na nosače na štapovima
   …..3.2.3. Disk kočnice
   3.3. Amortizeri i krute viljuške
   …..3.3.1. Krute viljuške
   …..3.3.2. Viljuške sa amrotizerom
   …..3.3.3. Krute viljuške sa kompenzacijom za dužinu amortizera

1. Šta je to vila, ili viljuška bicikla?

Deo bicikla na koji se pričvršćuje prednji točak i kojim se pomoću kormana upravlja biciklom.

Sastoji se iz vrata, krune i štapova i ispusta za prihvat osovine točka. Sadrži i prihvat za kočnice.

Kruna je granica – spoj štapa i krune je granica dokle viljuška stoji unutar rama. Deo ispod te granice je napolju i vidi se.

– Sadržaj –

2. Važne dimenzije

Tri dimenzije ključne su kod izbora viljuške:

• Dužina vrata – ukoliko se želi uspravniji položaj sedenja, sa visokim kormanom, ili je ram velik, poželjan je duži vrat.
• Dužina štapova – tj. dužina od preseka vrata i krune do prihvata osovine. Axle to crown na engleskom. Bitno zbog veličine točka za koji je viljuška napravljena.
• Rake (eng.) – tj. koliko je prihvat osovine pomeren unapred u odnosu na upravljačku osu. Slika puno bolje objašnjava:

Rake utuče na upravljanje bicikla, na način koji je objašnjen u članku o geometriji ramova.

– Sadržaj –

3. Vrste viljuški

Postoje različiti modeli viljuški. Dva načina montiranja i tri načina za kačenje kočnica. Takođe, postoje i viljuške sa i bez amortizera, kao treća podela. Pri izboru viljuške, važno je sve to imati na umu, dakle: način montiranja, prihvat kočnice, ima li amortizer – naravno, i dimenziju točka za koju je predviđena – dečiji, veliki bicikl, ili planinski i slično.

3.1. Načini montiranja viljuške

Postoje dve grupe standarda:

3.1.1. Viljuške sa navojem

Ovaj sistem ima prednost što se visina kormana naknadno može lako podešavati – jer se korman fiksira pomoću sistema nalik na klin – otpuštanjem šrafa, korman se može pomerati lako gore – dole.

Velik nedostatak ovog sistema je što se korman drži praktično samo na tom jednom mestu konusa, dok je gore na izlazu iz viljuške praktično samo sprečen da šeta levo-desno, ali ga ništa ne pričvršćuje. Vremenom voda ulazi u ovaj otvor, dešava se da zapekne, ili da, kad zarđa i istruli, iznenada pukne i korman se naglo sam oslobodi.

– Sadržaj –

3.1.2. Viljuške bez navoja – ahead sistem

Viljuška se stavi u ram, a potom se na deo vrata koji viri slažu lula i odstojnici (spejseri). Potom se na vrhu viljuške šrafom i kapicom određuje zategnutost viljuške – tj. predopterećenje ležajeva vrata viljuške. Kad se to podesi, šrafovima na samoj luli, viljuška se fiksira u mestu. Lula se obično pričvršćuje sa dva šrafa, tako da čak i u slučaju pucanja jednog šrafa, sve ostaje fiksirano i radi kako treba.

Ovaj sistem montira i samu lulu kormana na bolji i bezbedniji način, što je dodatna prednost.

– Sadržaj –

3.2. Sistem montiranja kočnica

Postoje tri standardna sistema kačenja kočnica i viljuške obično pružaju podršku za barem jedan, nekad dva, izuzetno retko i sva tri. Standardi kačenja kočnica su:

• Kočnice na sredini viljuške

• Kočnice na nosačima na štapovima viljuške

• Disk kočnice

3.2.1. Kočnice montirane na sredinu viljuške

Rasprostranjen sistem kačenja kočnica na starijim biciklima, kao i na savremenim drumskim biciklima (uz manju izmenu šrafa za montiranje).

Viljuška kompatibilna sa ovim sistemom ima rupu izbušenu na sredini, za montiranje. Takođe, razmak od te rupe do felne točka retko je veći od 6 cm, kako bi čeljusti kočnice dosegle felnu.

Kod ovih viljuški važno je znati za koju veličinu točka su projektovane. Ukoliko se uzme manji točak od predviđenog, kočnica neće moći da dohvati felnu, ukoliko se uzme veći, može se desiti da ne može da stane zbog visine.

Novije viljuške imaju upuštenu rupu sa zadnje strane, u koju ulazi šraf koji drži čeljusti kočnice, dok starije imaju zaobljenu zadnju stranu. Na ovo treba obratiti pažnju zbog kompatibilnosti s kočnicama:

– Sadržaj –

3.2.2. Kočnice montirane na nosače na štapovima

Kočnice montirane na nosače na štapovima su obično tipa cantilever, ili V-brake. Kočnice tipa cantilever traže nosače kabla kočnice na ramu, iznad samih čeljusti kočnice (o tome u detaljnije u posebnom članku).

Mnoge od ovih viljuški imaju izbušenu rupu u sredini. Kroz nju se može provući šraf koji drži blatobran, ili montirati kočnice koje se kače na sredini viljuške.

Takođe treba obratiti na veličinu točka za koju je viljuška predviđena – kako bi kočnice mogle naleći na felnu. Viljuška za bicikl sa “velikim” točkovima od 28″ neće moći prihvatiti točkove za MTB od 26″. Staće, ali kočnice neće moći da dohvate felnu – biće postavljene previsoko za manji točak od 26″.

– Sadržaj –

3.2.3. Disk kočnice

Disk kočnice se po pravilu montiraju sa leve strane točkova, tako da sa te strane na štapu viljuške postoji nosač za čeljusti disk kočnice.

Ovakve viljuške takođe mogu imati izbušenu rupu u sredini za “obične” kočnice, ili montiranje blatobrana. Mogu imati i nosače za V-brejk tip kočnica.

Kod disk kočnica i viljuški moguće je kombinovati veličine točkova slobodno, pošto disk kočnice ne hvataju obruč točka. Jedina nezgodna kombinacija je viljuška za manje točkove, npr. MTB od 26″, sa velikim točkovima – kao što su 28″. Može se desiti da štapovi budu prekratki, pa da točak ne može da stane.

– Sadržaj –

3.3. Amortizeri i krute viljuške

3.3.1. Krute viljuške

Kruta viljuška je jasna – metalna, određene dužine – spram veličine točka za koju je predviđena.

– Sadržaj –

3.3.2. Viljuške sa amrotizerom

Viljuška s amortizerom je obično teleskopska viljuška, sa hodom određene dužine. Na slici su delovi viljuške:

Detaljno objašnjenje vrsta i važnih faktora kod izbora amortizera obrađeno je u članku: Prednosti i mane suspenzije na biciklu. Ovde ću samo ukratko spomenuti bitne faktore, bez definisanja:

• Dužina hoda – obično između 6 i 20 cm.
• Mogućnost zaključavanja (eng. lock, ili lockout) – čime se viljuška ponaša kao da je kruta, zgodno za vožnju uzbrdo
• Mogućnost podešavanja predopterećenja (preload), brzine sabijanja (compression damping) brzine povrata (rebound).

Viljuške sa amortizerom se sabijaju kada prednji točak naiđe na džombu, a potom se vraćaju u prethodni položaj. Takođe se izdužuju kada točak naiđe na ulegnuće u kolovozu. Kvalitetni amortizeri na taj način pomažu bolje prijanjanje prednjeg točka i čine vožnju udobnijom.

Mana u odnosu na krute viljuške je što su teže i traže održavanje. Kao i visoka cena kvalitetnih amortizera. Za veliku većinu podloga i načina vožnje, dovoljno amortizacije može se postići stavljanjem širih (debljih) guma, bez ikakvih amortizera (osim kolena i laktova vozača 🙂 ).

– Sadržaj –

3.3.3. Krute viljuške sa kompenzacijom za dužinu amortizera

Engleski “suspension corrected rigid fork”.  Postoje ramovi koji su pravljeni za viljušku sa amortizerom. Viljuške s amortizerkom su generalno duže od krutih, jer amortizer ima priličan hod, za koji se mora ostaviti mesta, kako kruna viljuške ne bi udarala u točak kada se amortizer sabije.

Ako je ram bicikla pravljen za (dužu) viljušku sa amortizerom, a iz bilo kog razloga se želi preći na krutu viljušku, obična kruta viljuška biće prekratka. Prekratka viljuška poremetiće geometriju rama bicikla i učiniće upravljanje previše nestabilnim. Zato postoje specijalne, duže krute viljuške, kao zamena za amortizere. Kod ovih viljuški, razmak od krune do osovine je veći za 10ak cm u odnosu na standardne krute viljuške.

Drugim rečima, krute viljuške sa kompenzacijom za dužinu amortizera izgledaju isto kao obične, samo su štapovi duži (veće je rastojanje od osovine prednjeg točka do krune odnosno čaure lažaja upravljača).

Za točkove veličine 622 mm (28″ in 29″), standardne dužine “običnih” krutih vila od osovine do krune su od 37 cm za drumaše tankih guma, do nekih 40 cm za treking bicikle (42 cm za neke modele sa baš debelim gumama). Kod krutih vila namenjenih ramovima dizajniranim za amortizere, ta dužina ide od 45 do 50 cm.

Ovakve viljuške su po pravilu dosta skuplje i teže za pronaći u radnjama.

Naredna slika prikazuje šta se dešava sa geometrijom rama bicikla ako se koristi viljuška koja je prekratka, ili predugačka:

– Sadržaj –