Udobnost rama bicikla

Udobnost rama bicikla

Ažurirano: 16/11/2018.

Ovaj članak bavi se udobnošću bicikla u smislu amortizovanja uticaja džombi i neravnina na putu. Posebni članci bave se podešavanjem udobnog položaja vožnje, podešavanjem ugla i visine kormana, zatim podešavanjem ravnog (MTB/hibrid/gradski bicikl) i drumskog kormana.

Sadržaj:
0. Uvod – šta utiče na udobnost bicikla
1. Gume
2. Točkovi
3. Suspenzija (amortizeri)
4. Ram
…4.1. Ne/udobna geometrija rama
…4.2. Materijal rama i dizajn cevi
5. Šticne i lule
6. Sedlo, korman, ručke/traka kormana
7. Placebo

 

0. Uvod – šta utiče na udobnost bicikla

U priči sa mnogim biciklistima i na biciklističkim Internet forumima, može se čuti/pročitati kako je neki ram, korman, ili kako su neke gume, pa čak i točkovi (nevezano za gume) neudobni. Ili udobni ako je hvalospev u pitanju. Neke od tih tvrdnji i poređenja su rezultat iskustva i ispravnog sagledavanja funkcionisanja opreme, uz puno kilometara na istoj. Neke su pak pune raznih mitova i pogrešnih zaključaka. Sledi objektivno objašnjenje kako se najvažniji delovi bicikla nose sa džombama, rupama i vibracijama sa puta, kao i šta birati za bolju udobnost. Redosled komponenti je od dole (od podloge po kojoj se vozi), ka vrhu.

 

1. Gume

Osnovna funkcija guma napunjenih vazduhom je upravo upijanje rupa i amortizovanje vibracija puta. Gume se sabijaju i vraćaju, prateći konture puta i amortizujući ih.

Za veću udobnost, treba birati šire gume, sa kvalitetnim bočnim zidovima, naduvane na optimalan pritisak. Članak o širini guma ovo detaljnije objašnjava. Širina i kvalitet guma ima ubedljivo najveći uticaj na udobnost (i prijanjanje, ali to je druga tema – videti ovde za objašnjenje prednosti ćelavih i zimskih guma za bicikl). Čak se može reći da svi ostali uticaji, sabrani zajedno, teško mogu parirati uticaju guma. Važna stvar je i što su gume prva tačka dodira sa podlogom, pa amortizacija koju pružaju umiruje ostatak bicikla (ceo bicikl), tako da druge komponente imaju manje posla – ovo se odražava i na udobnost i na upravljivost bicikla.

 

2. Točkovi

Veoma rasprostranjen biciklistički mit o “udobnim točkovima”. Od ne malog broja biciklista može se čuti kako je ta i ta felna, ili te i te žbice, tako i tako upletene, baš udobno/neudobno rešenje. Zbog čega je ovo mit? Sabijanje felne pri dodiru sa podlogom je u rangu debljine lista papira. “Najmekša” felna će se možda sabiti za cele dve debljine lista papira! 🙂  To je najviše 0,2 mm hoda, u odnosu na hod gume koji iznosi i po više santimetara. Dakle, uticaj gume je oko 100 (sto!) puta veći!

Vredi napomenuti i da tenzija (zategnutost) žbica, njihov broj i način pletenja nemaju nikakav merljiv uticaj na udobnost. Imaju velik uticaj na snagu i dugotrajnost točka, ali ne na udobnost.

"Goli" točak - da li zaista očekujete da ovo doprinese udobnosti i napravi osetnu razliku?! Slika 2
“Goli” točak – da li zaista očekujete da ovo doprinese udobnosti i napravi osetnu razliku?
Slika 2

 

3. Suspenzija (amortizeri)

Suspenzija svakako značajno poboljšava udobnost na biciklu i povećava upravljivost i prijanjanje na podlogu. Mane suspenzije su veća težina, viša cena i što traži održavanje (vreme + novac). Svakako je efikasnije postići željeni nivo udobnosti bez korištenja suspenzije, ako nije neophodna. Za više informacija oko “vaganja” odluke sa, ili bez suspenzije, videti detaljan pregled prednosti i mana suspenzije na biciklima.

 

4. Ram

Ram bicikla ima važan uticaj i na upravljivost i na udobnost bicikla. Po pitanju udobnosti, razliku prave geometrija rama i izbor materijala rama (i načina izrade). U ovom tekstu podrazumeva se da je uzeta optimalna veličina rama spram visine vozača i razmatra se samo uticaj geometrije na upijanje drumskih neravnina.

4.1. Ne/udobna geometrija rama

Uticaj geometrije rama na udobnost je puno veći od uticaja materijala – uprkos opštoj pomami za “udobnim karbonskim ramovima/viljuškama”. Značajne dimenzije su međuosovinsko rastojanje i rastojanje zadnjeg točka od cevi sedišta.

Međuosovinsko rastojanje (zelena markacija) i rastojanje zadnjeg točka od cevi sedišta (crvena markacija).
Međuosovinsko rastojanje (zelena markacija) i rastojanje zadnjeg točka od cevi sedišta (crvena markacija).
Slika 3

Slika 3 pokazije bitne dimenzije. Rastojanje zadnjeg točka od cevi sedišta ima puno veći uticaj na udobnost od međuosovinskog rastojanja (koje opet ima veći uticaj od materijala rama). Ovo je jasno svakom ok je duže putovao autobusom – sedišta koja se nalaze odmah iznad točkova su po pravilu neudobnija od sedišta koja su pri sredini autobusa. Zadnji točak pripijen uz cev sedišta dovodi do toga da vozač praktčno sedi direktno iznad zadnjeg točka i svaka džomba ide pravo u sedlo/vozača. Udaljen zadnji točak, uz veće međuosovinsko rastojanje smešta vozača između dva točka i drastično smanjuje udar neravnina na vozača.

Prijatnija, udobnija vožnja uz dobru stabilnost pri većim brzinama (spustevima), dobija se međuosovinskim rastojanjem od preko 100 cm, uz zadnji točak udaljen oko 45 cm od cevi sedišta.

Moderni ramovi se prodaju uz epitete “agresivan”, “okretan” i slično – šta god to značilo. Da se ne ispusti krilatica karbonskih ramova: “vertikalno savitljiv, lateralno krut”. Pošto je za dobru prodaju važno da ram bude što lakši, ramovi se prave da budu što manji (manje materijala = manja težina). Međuosovinsko rastojanje se skraćuje koliko god je moguće, tek da ostane mesta da stanu gume, bez da češu o ram. Sa etiketom: “lagan, agresivan i upravljiv”. Slika 4 pokazuje tipičan moderan drumski ram (ni MTB ramovi nisu spašeni od ovoga).

Neudoban ram. Vidi se koliko su oba točka pribijena sredini rama, jedva ima prostora za gume. Slika 4
“Neudoban dizajn” rama. Vidi se koliko su oba točka pribijena sredini rama, jedva ima prostora za gume.
Slika 4

Kada se ram dizajnira kao na slici 4 (sa međuosovinskim rastojanjem ispod 100 cm i rastojanjem zadnjeg točka od oko 41 cm), potrebno je koristiti sve raspoložive trikove kako bi bicikl bio ipak ne-previše neudoban i kako bi se zadržala upravljivost pri većim brzinama. Tu na scenu stupaju karbon, oblik cevi i puno drugih marketinških termina, objašnjenih u narednom podnaslovu:

4.2. Materijal rama i dizajn cevi

Ramovi se uglavnom prave od metala (aluminijuma, čelika i titanijuma), ili od karbonskih vlakana. Idealan ram, do kojeg god materijala napravljen, bi imao sledeća svojstva:

  • Ne bi se uvijao uopšte pri pedalanju, tj. ne bi se ni malo bočno uvijao.
  • Uvijao bi se (vertikalno) pri nailasku na džombe radi amortizacije.

Metalne cevi je praktično nemoguće napraviti tako da se uvijaju samo po jednoj osi. Barem ne ako je konstrukcija iole lagana. Karbonski materijali, sačinjeni od usmerenih vlakana, mogu se donekle projektovati tako da se uvijaju samo u željenom smeru. Ipak, čak i uz korištenje karbona, količina amortizacije neravnina koju materijal rama može pružiti je veoma, veoma mala i ograničena.

Drugim rečima, najmoderniji, najbolji dizajn cevi i izbor materijala, ne može zameniti dobro projektovanu udobnu geometriju i kvalitetne, ne-preuske gume. Tačka.

 

5. Šticne i lule

Postoje šticne (šipke sedišta) i lule (nosači kormana) sa amortizerom. Ovo je krajnja mera. Udarci koje gume (amortizeri) i ram ne uspeju da ublaže, dolaze do lule i šticne, pa mnogi pokušavaju postići veću udobnost biranjem ovih komponenata tako da imaju u sebi neki feder, ili (pravi) amortizer.

Da li ovo pomaže? Da. Uz nekoliko napomena:

  • Kao i kod ostalih amortizera – veća cena, veća težina i troškovi održavanja.
  • Menja se položaj sedla u odnosu na pedale i korman u toku vožnje, gore-dole, bliže-dalje. Ako se uzme u obzir da se optimalna visina sedla u odnosu na pogon podešava u razmacima od po pola cm, ili manjim, jasno je koliko ovo može smetati – manje uticaja džombi, ali nesavršeno podešen položaj sedenja dok se vozi po džombama.
  • Potresi koji stignu do šticne i lule kormana su potresi koje ostali delovi nisu upili. To znači da oni svakako drastičnije utiču na upravljivost bicikla na neravnom terenu. Ako zadnji točak odskače na džombama, prijanjanje gume je slabo – nevezano za to da li vozač to skakanje oseti, ili ne (zahvaljujući šticni sa amortizerom).

Zbog navedenog, oslanjanje na šticnu i lulu za veću udobnost često ne rezultuje vrhunskim rezultatima ni po pitanju udobnosti, niti upravljivosti bicikla. Naravno, ukusi i prioriteti se razlikuju. Svakako nije zgoreg birati udoban ram i gume, pre oslanjanja na amortizere.

 

6. Sedlo, korman, ručke/traka kormana

Slično kao kod šticni i lula, ovo je još jedan korak dalje od rešavanja problema “iz korena”. Postoje sedla sa federima, kao i kormani sa oprugama. Sa svim prednostima i manama objašnjenim u 5. poglavlju.

Poseban slučaj su ručke (kod ravnih kormana) i trake kormana (kod drumskih kormana). Ko vozi bez rukavica, obično bira mekše/deblje. Ipak, vibracije od puta trebalo bi da budu ublažene na nivou gume, eventualno rama/viljuške. Opet – iz razloga objašnjenih u 5. poglavlju.

 

7. Placebo

Ne znam za Vas, moja prva asocijacija je dobar muzički bend. 🙂

Nazad na temu. Efekat placeba je, koliko znam, čak i medicinski dokazan. Stvar koja objektivno ništa ne popravlja, daje pozitivan efekat samo zato što korisnik/konzument veruje da ona pomaže. Ovde nije reč o nekom “pozitivnom razmišljanju” i sličnim stvarima, već o dokazanoj snazi (auto)sugestije. Pretpostavljam da je upravo ovo uzrok mnogih priča o udobnim karbonskim ramovima.

Vozač je uveren (jer je čitao po časopisima i čuo od mnogih vozača i još više prodavaca) da su “karbonski ramovi udobniji”, onda uzme karbonski ram i ima osećaj da je udobniji. Ovo je nevezano za to da li bi vezanih očiju taj vozač mogao razlikovati udobnost nekog karbonskog i nekog aluminijumskog rama.

Efekat placeba nije za potcenjivanje. Ako verujete da nešto čini vožnju udobnijom, može se desiti da Vam ona i bude udobnija, nevezano za to da li je efekat “samo u glavi”. Puno toga je u glavi i to treba poštovati.

 

To bi bilo to po pitanju amortizovanja neravnina. Posebni članci bave se drugim aspektima: izbor odgovarajuće veličine rama, izbor sedla i tako dalje.

Podeli ovaj članak...

Komentiraj