Prednosti i mane suspenzije (amortizera) na biciklima

Prednosti i mane suspenzije (amortizera) na biciklima

Ažurirano: 16/11/2018.

Ovaj članak objasniće koje su prednosti i mane suspenzije (tj. amortizera) na biciklu. Na temu udobnosti, vredi videti i članak o uticaju rama bicikla na udobnost.

Sadržaj:
1. Šta je to suspenzija na biciklu?
2. Odlike (dobrih) amortizera (suspenzije)
3. Vrste suspenzija
4. Prednosti i mane suspenzije na biciklu
5. Zaključak – suspenzija: da, ili ne?

 

1. Šta je to suspenzija na biciklu?

Gume naduvane vazduhom (tj. pneumatske gume), izum Džona Bojda Danlopa, su osnovni tip suspenzije korišten na praktično svim vozilima sa točkovima. Pneumatske gume omogućavaju bolje prijanjanje točkova na podlogu, kao i ublažavanje vibracija i amortizaciju udaraca koje uzrokuju neravnine na putu (tj. rupe i džombe).

Ipak, što su brzine veće i put neravniji (ili “off road”), to su udari veći, pa gume same po sebi, nedovoljne da u dovoljnoj meri amortizuju, tj. da vožnju održe udobnom, kao i da spreče da vozilo odskače od podloge, uz gubitak kontrole. Tu na scenu stupa ono što se podrazumeva pod terminom “suspenzija”: amortizer(i). Njihov posao je da (dodatno) amortizuju sve neravnine. U biciklističkom žargonu, bicikli sa amortizerom prednjeg točka zovu se eng. “hardtail” (tvrd rep/zadnji kraj), dok se bicikli sa suspenzijom oba točka zovu eng. “full-sus“, tj. bicikli sa “full suspenzijom”.

 

2. Odlike (dobrih) amortizera (suspenzije)

Funkcija amortizera je da omogući točku praćenje kontura (neravnina) puta, uz minimalno pomeranje ostatka vozila. Manje vibracije i dalje (najbolje i u najvećoj meri) apsorbuju pneumatske gume, one su i dalje neophodne za bezbednu i udobnu vožnju. Amortizeri dodaju moć “peglanja” većih neravnina. Kako to postižu? Tako što se sabijaju i izvlače. Dok to rade, omogućavaju točkovima da se pomeraju gore-dole u odnosu na ostatak vozila (rama bicikla), ublažavajući u velikoj meri uticaj rupa i džombi. Takođe imaju i efekat amortizacije, tako da se posle sabijanja relativno postepeno vraćaju u početni položaj, ne skačući nazad poput običnog federa. Slika 2 pokazuje hod prednjeg amortizera bicikla. Štapovi se, u odnosu na normalan položaj, mogu pomerati i na dole (u manjoj meri) i na gore.

Hod štapova amortizera Slika 1
Hod štapova amortizera.
Crvene crtice označavaju deo koji se pomera, dok strelice provizorno označavaju raspon pokreta.
Slika 2

Odlike kvalitetnog amortizera za bicikl su sledeće:

  • Mogućnost podešavanja predopterećenja – tj. koliko se amortizer sabije kada vozač sedne na bicikl.
  • Mogućnost podešavanje sile sabijanja – koliko se amortizer snažno opire sili koja teži da ga sabije.
  • Mogućnost podešavanje amortizacije vraćanja – koliko snažno i brzo se amortizer “ispravlja” nakon sabijanja.
  • Mala težina (odnosno masa, preciznije rečeno).
  • Kvalitetna izrada – snaga, dugotrajnost, dostupnost rezervnih delova
  • Mogućnost zaključavanja (isključivanja), kako ne bi radio kada to odmaže (na usponu na primer) – najbolje preko izdvojene ručice na samom kormanu.

 

3. Vrste suspenzija

Pri ovome neće biti reči o različitim izvedbama, već o tome za koje delove bicikla se prave suspenzije. Dakle, ukratko, postoje suspenzije za:

  • Prednji točak – amortizer viljuška
  • Zadnji točak – zadnji deo bicikla je spojen sa ostatkom preko pokretnog zgloba, sa amortizerom
  • Sedlo – šticna sa ugrađenim amortizerom
  • Korman – lula kormana sa amortizerom

Postoje i razne druge vrste suspenzija, ali su u velikoj manjini, tj. prilično egzotične i upitnog značaja za udobnost u vožnji. Od navedene četiri vrste, suspenzije točkova su najvažnije za povećanje udobnosti i bolju kontrolu bicikla (ležanje na putu).

Posebna priča su šticne sa amortizerom. Postoje modeli kod kojih ne dolazi do značajnije promene rastojanja sedla u odnosu na pedale, prilikom rada amortizera. To su kvalitetniji i skuplji modeli, sa sistemom paralelograma (slika 3a). Jeftini(ji) samo idu gore-dole, menjajući rastojanje sedla u odnosu na pedale (slika 3b). Ovo je prilično loše, iz nekoliko razloga, koji neće biti objašnjeni u ovom članku. Postoji i treća vrsta, takozvane “droper” šticne – pravljene samo da se klikom na polugicu brzo spuste značajno, za nekih 15 ak cm, kako bi se na biciklu lakše izvodile akrobacije, uz lako i brzo vraćanje u početni, povišeni položaj, za lakše pedalanje (slika 3c). Ova sedla nisu klasična suspenzija. Četvrta varijanta vezana je samo za sedlo – tj. sedlo sa federima (slika 3d). Ako su federi tvrdi, tako da se sabiju samo pri većem udaru, ovo sedlo je udobno, a ne smeta pri pedalanju stalnim šetanjem gore-dole. Mana je velika težina sedla.

 

 

4. Prednosti i mane suspenzije na biciklu

Pri objašnjavanju prednosti i mane, to će biti urađeno u odnosu na bicikl bez suspenzije, naravno, tj. u odnosu na “obične” krute viljuške, šticne, lule i sl.

 

Prednosti suspenzije:

  • Udobnija vožnja.
  • Bolja kontrola bicikla – bolje prijanjanje na podlogu prilikom skretanja, čak i kočenja.Ovo omogućava bržu vožnju po džombastim putevima nizbrdo i po vodoravnim površinama. Naravno, suspenzija šticne i kormana uglavnom utiče (samo) na udobnost.

 

Mane suspenzije:

  • Veća težina – čak i skupe, superlake suspenzije su teže od “običnih”, krutih delova. Naravno, superlaka viljuška s amortizerom na primer, može biti nešto lakša od jeftine, loše, čelične, ali u odnosu na viljušku iole pristojnog kvaliteta, biće dosta teža.
  • Viša cena – za sličan nivo kvaliteta, suspenzija obično košta nekoliko puta više.
  • Traži redovno održavanje – servis podrazumeva zamenu ulja, gumenih dihtunga, prašinara itd. Ovo troši vreme i novac.
  • Usporava bicikl na uzbrdicama – kvalitetnije suspenzije imaju mogućnost zaključavanja, kada ne usporavaju bicikl previše, ali i tada nisu potpuno krute, a i dalje su teže, pa time svakako ne pomažu pri vožnji uzbrdo.

Broj navedenih prednosti i mana može zavarati. Iako ima više taksativno navedenih mana, ključna stvar prilikom izbora su prioriteti, koji zavise od terena koji se voze, budžeta, načina vožnje i sl. Na primer, za nekog ko voli veoma brzu vožnju nizbrdo po šumskim stazama, suspenzija ima više smisla, nego za nekog ko vozi pretežno po asfaltu.

 

5. Zaključak – suspenzija: da, ili ne?

Sadržaj ovog poglavlja u velikoj je meri izraz subjektivnog mišljenja autora, na osnovu ličnog znanja i iskustva. Da li je suspenzija dobra ideja, ili ne? Zavisi. Postoje načini da se bicikl učini pristojno udobnim (u zavisnosti od ličnih kriterijuma) i bez suspenzije. Veće međuosovinsko rastojanje, pogotovo rastojanje zadnjeg točka u odnosu na pogon (eng. chainstay length), u velikoj meri utiče na udobnost vožnje – što je to veće, to je bicikl udobniji. Takođe, šire gume čine čuda kada je udobnost i prijanjanje na lošoj podlozi u pitanju. Ovo je obično dovoljno ukoliko se bicikl vozi po asfaltu i utabanim zemljanim stazama (mada ima ljudi kojima je bicikl i po gradu “neudoban bez amortizera” – ipak je to i subjektivno).

Ako se bira suspenzija, ne treba zaboraviti redovan servis i puno je bolje uzeti kvalitetniju (i skuplju), ako budžet dozvoljava. Suspenzija niže klase, bez mogućnosti zaključavanja i podešavanja brzine povrata je prilično loš izbor.

Na temu udobnosti može biti zanimljiv i članak o uticaju rama na udobnost.

 

Povezan članak – Prednosti i mane disk kočnica za bicikl (u odnosu na „obične“ ):

Prednosti i mane disk kočnica bicikla
Prednosti i mane disk kočnica bicikla

 

Autorov izbor delova bicikla vezanih za udobnost – linkovi za kupovinu sa Amazon.com (kao Amazonov saradnik, zarađujem od kvalifikovanih kupovina):

Brooks Flyer – kožno sedlo sa dobrim, tvrdim federima. Robusno i udobno sedlo za gradske i treking bicikle.
Continental Grand Prix 4-Season – 25 mm širine – udobne gume za drumski bicikl sa odličnim prijanjanjem na kiši.
Schwalbe Marathon Racer – dolazi u svim veličinama, od 20 do 28″ točkova. Udobna, brza guma za asfalt.
Continental Race King – udobna guma, lagana i brza, za off road (26, 27.5, i 29″ dimenzije).

Podeli ovaj članak...

Komentiraj