Zadnja nabla (glavčina) bicikla

Zadnja nabla (glavčina) bicikla

Ažurirano: 18/11/2018.

Ovaj članak objašnjava osnovne pojmove u vezi zadnje nable bicikla – tj. glavčine zadnjeg točka bicikla.

 

1. Uloga koju vrši zadnja nabla bicikla

Osnovni zadatak zadnje nable (glavnčine) bicikla je, naravno, da omogući točku nesmetano okretanje, pri tom ga držeći pričvršćenog za ram bicikla. Takođe, za razliku od prednje, zadnja nabla ima i dodatnu bitnu funkciju: prenošenje snage pedaliranja na zadnji točak (ovo se najčešće, ali ne i obavezno, izvodi preko lanca i zadnjeg lančanika).

Sastoje se iz osovine, ležajeva i tela na koje se montiraju žbice koje nose obruč (bandaž) točka. Takođe, obično je za njih pričvršćen barem jedan lančanik za prenos snage pedala. Osnovne vrste glava su one sa jednom brzinom (ili fiksnom brzinom), sa više brzina u glavi i sa spoljnim menjačem i kasetama.

 

2. Nable sa jednom brzinom

Najjednostavniji tip nable. Ima nosač za jedan zupčanik, kojim se sila direktno prenosi na telo nable (točak). Često ima ugrađenu kontra kočnicu. Pošto nema nikakvih spoljnih zatezača lanca, barem standardno, obično se montira u ram sa kosim nosačem zadnjeg zupčanika, pa se pomeranjem zupčanika napred-nazad reguliše zategnutost lanca.

zadnja-nabla-singlespeed-
Zadnja nabla sa jednom brzinom.
Ova na slici ima navoje za dva zupčanika – s obe strane. Tako se mogu montirati zupčanici različitog broja zuba i praktično dobiti dve brzine, ali uz skianje lanca i okretanje celog točka.
Takođe se montira u ram preko šrafova koji su ekscentrični, pa se rotiranjem može uticati na zategnutost lanca, čak i u slučaju rama sa vertikalnim ispustima za montiranje zadnje osovine.
frame-dropouts
Slike nosača osovine koji su pogodni (i koji nisu pogodni) za nablu sa jednom brzinom.

Ramovi sa vertikalnim ispustima mogu se koristiti ukoliko nabla ima ekscentrično postavljene šrafove (kao na slici nable iznad), ali takve nable nisu baš česte. Takođe, može se koristiti i eksterni zatezač lanca, kao na slici ispod:

ss-chain-tensioner-zatezac-lanca
Zatezač lanca – montira se spolja.
Zgodan kod modernih ramova sa vertikalnim prihvatom zadnje osovine.

Ove nable često imaju ugrađenu kočnicu sa “kontrom”. Pokretanjem pedale u nazad, koči se. Veoma pogodno rešenje za laganu vožnju u ravničarskim predelima.

Zadnja glava sa "kontrom".
Zadnja glava sa “kontrom”.

Posebnu podgrupu čine fiksne nable (eng. fixed gear hubs). One ne dozvoljavaju da se “zabušava”. Kada god se zadnji točak okreće, okreće se i zadnji zupčanik. Fiksiran je za telo nable (i za sam točak na taj način). Dok god se bicikl kreće, pedale se okreću, ne mogu stojati u mestu. Prednost je mogućnost vožnje u rikverc, mana što se ne može ostaviti jedna pedala podignutom, na primer, dok se prelazi preko neke prepreke, već se one non-stop okreću, ili dok se ide brzo nizbrdo.

Nable sa jednom brzinom su generalno praktične za kraće relacije u ravničarskim krajevima. Zbog manjka više prenosa. Prednost su im jednostavnost, dugotrajnost, cena.

 

3. Nable sa brzinama u glavi

Spolja imaju jedan zupčanik i sva ograničenja pri montiranju nabli sa jednom brzinom važe i za ove. Imaju dugu istoriju, od početka XX veka, čuveni engleski bicikli sa 3 brzine. Danas su popularni modeli sa 7-8 brzina. Sam princip rada je posebna tema, ali suština je da omogućavaju promenu brzine bez pokretanja bicikla, dok točkovi stoje (npr. čekanje na semaforu).

Mehanizam menjača je dobro zaštićen od kiše, prašine i sl, jer se nalazi spakovan unutar nable. Ovo ih čini pogodnim za veoma kišne, ili veoma hladne uslove. Ovo je sistem menjanja brzina za bicikle koji pouzdano radi na temperaturama nižim od -15 stepeni celzijusa.

Sturmey-Archer_SX3-internal-gear-hub-brzine-u-glavi
Brzine u glavi.
Vidi se tanak lanac koji povlači sajla. Njime se menjaju brzine u glavi.

Mana, velika ovih glava je što se za njih u Srbiji još uvek teško nalaze delovi, malo majstora se usuđuje otvoriti ih ako se nešto pokvari (što realno i nema previše smisla ako nema delova). Takođe, dosta komplikuju i otežavaju skidanje točka u slučaju na primer krpljenja probušene gume i slično.

 

4. Nable sa frivilom i freehub (kasetne nable) sa kasetom

Uzrok izvesne zabune. Prvobitni standard (do kraja 1980-ih godina), sa navojima urezanim na samoj nabli. Kasnije je napravljen noviji standard, nabla koja ima freehub na sebi i na koji se kasnije samo stavi kaseta. Na slici ispod prikazani su nabla sa navojima za frivil i frivil, uporedo sa nablom koja ima freehub i kasetom:

freewheel-vs-freehub
S leva na desno:
frivil, nabla s navojem za frivil, kasetna nabla (freehub) i kaseta.

Detaljno objašnjenje razlike između freewheela i freehuba dato je u ovom članku:
Račna, ili kaseta – nije sve jedno

Nabla sa frivilom ima na sebi navoje na koje se navrće račna sa freewheelom. Freewheel koji se navrće ima ležajeve sa zubima koji omogućavaju slobodno okretanje pedala u nazad, a zabravljuje kada se pedale okreću unapred, pogoneći točak.

Kasetna nabla (freehub) ima na sebi ugrađen nosač kasete, koji ima mehanizam za bravljenje (eng. ratchet).

Kasetna nabla omogućava precizniju izradu, tako da kaseta bude gotovo potpuno normalna u odnosu na osovinu nable, tj. da bude potpuno paralelna sa zadnjim točkom. Račne na navoj nikada ne budu toliko precizno poravnate, jer je veoma teško urezati navoje i na račni i na nabli tako da kad se navrnu spoj bude pod idealnim uglom.

Druga velika prednost kasetnih nabli je položaj ležajeva unutar osovine. Vidi se presek na slici ispod:

Nabla sa kasetom (gore) i sa navojem (dole). Obratiti pažnju kako nabla sa kasetom (gore) ima puno veći razmak između ležajeva (crvene tačke), tj. kako se ležajevi nalaze na samim krajevima osovine. Kod nable sa navojem, desni ležaj je praktično na pola kasete, što veoma opterećuje osovinu.
Nabla sa kasetom (gore) i sa navojem (dole).
Obratiti pažnju kako nabla sa kasetom (gore) ima puno veći razmak između ležajeva (crvene tačke), tj. kako se ležajevi nalaze na samim krajevima osovine. Kod nable sa navojem, desni ležaj je praktično na pola kasete, što veoma opterećuje osovinu.

Mesto gde je nabla najviše opterećena, tamo gde stoje zupčanici, koji nose silu pokretanja, kod nable sa navojem nema podršku ležaja. Desni ležaj ostaje praktično na polovini kasete (na neke 2/3 tačnije). Ovo, pogotovo kod račni sa više zupčanika (7 i više) dovodi do opasnosti od pucanja osovine od opterećenja (stvori se dovoljna poluga). Što više zupčanika ima, to je duži deo koji je udaljen od ležaja i bolja je poluga za lomljenje osovine. Zato za ovakav mehanizam treba izbegavati više od 6 zupčanika pozadi, 7 je neka gornja granica. Sve sa više zupčanika (širim snopom zupčanika) povećava verovatnoću pucanja osovine.

Kasetna glava je u svakom smislu superioran patent, barem kada su glave sa snopom zupčanika u pitanju. Zbog lakšeg razlikovanja u praksi, evo slika nabli sa sve montiranim zupčanicima:

Nabla sa navojem i montiranim frivilom (sa zupčanicima).
Nabla sa navojem i montiranim frivilom (sa zupčanicima).
cassette-with-a-lockring-kaseta-sa-lokringom
Kaseta sa lokringom (utvrđivačem kasete).
Lančanici se samo namaknu na freehub i onda “zabrave” posebnim utvrđivačem.

 

5. Dimenzije

Postoji još jedna razlika u standardima. Širina zadnje nable drumskih bicikala je 130 mm, dok su zadnje nable MTB-ova nešto šire: 135 mm, što točku daje veću otpornost na bočna opterećanja. Noviji standard za MTB zadnje nable (sa odgovarajućim dropovima) je još širi, kako bi se dobila još veća snaga točka za ekstremne uslove vožnje, tako da sada postoje MTB zadnje nable širine: 142, 148, 150 i čak 157 mm!

Stariji standardi su 120, 126 mm itd. Širina se meri od jednog dela koji ide na unutrašnjost prihvata (dropova) do drugog. Kao termin za širinu i danas se koristi “OLD” (eng: Over Locknut Distance), iako mnoge moderne nable nemaju locknut, već koriste “industrijske ležajeve”. Na nablama koje imaju sistem konusa (kakve su nekad bile jedine), “lock” šrafovi su zabravljivali položaj konusa kontra-stezanjem, pa su se zvali eng. locknut.

Merenje "OLD" Meri se bez šrafova koji stežu nablu, kao i bez širine cele osovine - samo rastojanje od delova koji se naslanjaju na unutrašnjost prihvata na ramu.
Merenje “OLD”
Meri se bez šrafova koji stežu nablu, kao i bez širine cele osovine – samo rastojanje od delova koji se naslanjaju na unutrašnjost prihvata na ramu.

Još jedna bitna razlika je širina nosača kasete:

  • Za 8 i 9 brzina širine nosača su iste, 100% kompatibilne. Na njih se može montirati kaseta od 10 brzina, uz dodatak prstena (distancer, spejser) šririne 1mm.
  • Shimano nabla isključivo za 10 brzina ima širinu koja odgovara samo za kasete sa 10 brzina (bilo drumske, ili MTB). Za ostale je previše uska (10 brzina kaseta je uža od 8, 9 i 11 brzinske). Proizvodila se jedno kraće vreme, ali više nije popularna.
  • MTB nabla za 11 brzina je iste širine kao i nable za 8 i 9 brzina. MTB kaseta sa 11 je iste širine kao i drumska kaseta za 11 brzina, ali najveći zupčanik (najbliže točku) praktično naseta na samu nablu, gotovo do samih žbica (unutrašnji deo oko samog nosača je malo udubljen).
  • Drumska nabla za 11 brzina ima nosač širi od svih ostalih. Da bi se kaseta od 8/9 brzina montirala na ovu nablu, potrebno je staviti spejser širine 1,8 mm. Da bi se montirala kaseta sa 10 brzina, treba na postojeći dodati još spejser od 1 mm širine (kao kad se ta kaseta montira na nosač za 8/9 brzina) – dakle 1,8 mm + 1 mm.
  • Novi sistemi Shimana i SRAM-a za kasete sa 11 i 12 zuba, namenjeni prvenstveno MTB grupama sa 1X sistemom (samo jedan prednji lančanik) imaju poseban dizajn freehuba i kaseta, koji se ne slažu ni sa jednim drugim. To su Sram XD i Shimano XTR M9100 “SCYLENCE” nable.

Za detaljnije podatke o kombinovanju različitih kaseta, nabli, lanaca i ostalih komponenti, videti odeljak o kompatibilnosti.

Podeli ovaj članak...

16 misli o “Zadnja nabla (glavčina) bicikla”

  1. dobro veče,
    videh na cikloberzi da se razumeš u bicikle, pa imam direktno pitanje, ne bih preko cikloberze jer se sve i svako javlja da odgovara.
    1.zadnja nabla Sh 105 FH 5700 / 9 brzina,prešla 17000 km
    2.kaseta Deore HG 53 11/32, 9 brzina, prešla 17000 km
    3. sve je novo kupljeno.
    Bila je pukla opruga u freehub na oko pređenih 15000km/2014, zamenio je majstor i ja sam tek proletos primetio da mi ceo freewheel/kaseta ima zazor, kada je uhvatim šakom cela se klati, ne mogu da ocenim da li se pomera i freehub, proletos pitah u Planet bajku servisera, reče mi da je to normalno i da je to zbog lakšeg menjanja brzina.
    Nisam bio kod “mog” majstora koji je zamenio oprugu jer ne primećujem ništa loše prilikom menjanja brzina.
    Istina je da mi nikada nije padalo na pamet od kada je sve to na bajsu da proveravam da li ima nekakvog zazora, mada redovno perem i podmazujem lanac, brišem kasetu..
    Na čerkinom bajsu kaseta nema nikakvog zazora, kod nje je Gipieme…
    hvala na odgovoru
    pozz
    Petar

    • Shimano nable često budu fabrički slabije podmazane (valjda da ne izgleda ružno u radnji i da ne curi mast pri tranportu i montiranju na novi bajs), dok se freehubu dešava da zapekne (pa ne radi, ili se ošteti opruga za “zabravljivanje”). Preporučujem da se nove uvek rastave i propisno podmažu.

      Ako kaseta šeta levo-desno kad se rukom pomera, treba proveriti sledeće stvari:

      1) Da li je sam freehub dobro stegnut. Mala je šansa da ovo pravi problem jer se u vožnji dodatno steže silom lanca na kasetu.

      2) Da li je kaseta dobro nameštena na freehub – kod novih je nemoguće staviti kontra, zbog asimetričnih ležišta.

      3) Da li je lockring dobro zategnut.

      4) Da li je točak dobro postavljen, legao u ležište i da li je quick release mehanizam dobro zatvoren (ne treba da bude pretegnut, ali ni previše labav).

      5) Na kraju, vezano sa prethodnim, da li možda sam točak ima malo lufta (pa treba dotegnuti samu nablu, tj. konuse nable).

      Pored svega ovoga, može se desiti da samo telo freehuba ima malo lufta, ali to ne bi trebalo da ništa smeta. Taj luft je prilično mali, jedva se oseti pod rukom i ne smeta ni pri menjanju brzina, niti oštećuje samu nablu. Pretpostavljam da je ovde taj slučaj.

  2. Pozdrav, svaka cast na strpljenju u dosadasnjem radu. Naime imam problem pa bih voleo da cujem strucno misljenje. Problem sa zadnjom glavom je to sto “guta” pod opterecenjem (uzbrdo, start…). Na stalku i lagana voznja je ok, funkcionise normalno…. U pitanju je Simano kasetna glava.

  3. Tako je kada se jace pritisne propadne. Lanac je nov a kaseta bas i nije. Verovatno da je to. Ja mislio da nije freehub nesto unutra zabagovao. Sve sam zamenio osim kasete, tako da znam sta mi je cinti. 🙂 Hvala na savetu. Svako dobro.

  4. postovani
    trebao bi mi savet…
    posto sam totalni neprofesionalac biciklista?,ne mogu da nadjem bicikl koji mi odgovara,jer sam visok 197,i tezak 135 kg,a nisam u mogucnosti da platim bicikl 500-700 e,pa sam hteo da sastavim mtb,ram 21-23″,gume 29″ i da ima ili 1 brzinu sa kontrom,ili max 3 brzine,
    biciklo mi je potrebno radi odlaska na posao,gde je put uglavnom ravan
    da li bi mogli da mi pomognete sa nekim savetom?hvala unapred
    pozz

    • Mislim da nema potrebe za MTB ramom, pogotovo za grad, po ravnom.

      Koji god bicikl nađete, da je ram odgovarajuće veličine, trebalo bi da odgovara za tu namenu. Točkovi će tu biti kritična tačka, ali opet, po ravnom bi trebalo da izguraju i relativno jeftini iz Capriola (Krypton felne i Quando nable).

  5. Kao prvo cestitam na trudu sajt je odlican, kao i kanala na yt.
    S obzirom da sam amater mnogo prelazim bajkom ili ja bar tako mislim, imam staru biciklu Subotica Partizan u odlicnom je stanju. Videh klip gde objasnjavas kompatibilnost starog rama sa novim tockom, moj zadnja nabla je 130mm a nova 135, imao sam staru cauru koju sam skratio i dobio, tek cu da dobijem potrebnih 130mm. Pitam te : Da li pomeranjem osovine na sredinu nable dobijam samo na estetici ili je to mehanicki najbolje za ceo sklop?

    • Pomeranje osovine je čisto iz estetsko/praktičnih razloga – da ne štrči previše na jednu s tranu.
      Skidanje spejsera sa desne strane je obično nemoguće jer ne ostaje mesta za kasetu, ali time bi se dobio točak nešto ojačan na podnošenje bočnih opterećenja.
      Skidanje spejsera sa leve strane je češće jedina opcija. To traži dodatno veću razliku u tenziji desnih i levih žbica i čini točak nešto slabijim – može da radi OK, ali nije idealno rešenje.

      Ako je širina prihvata na biciklu 130 mm, nablu širine 135 je bolje suziti na 132,5 – staće u dropove, a biće veća verovatnoća da se željeno suženje ipak može izvesti skidanjem spejsera sa desne strane, ili, ako se skidaju s leve, biće u manjoj meri povećana asimetrija tenzije levih i desnih žbica.

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.