Moji bicikli

Ovo su moji bicikli. Svi su sklapani iz delova, pojedinačno, jer fabrički kompletirani bicikli nikad nisu 100% prilagođeni mojim željama & potrebama.  🙂

Bela Strela

Scott Speedster - sklapani

Scott Speedster – sklapani

Svečani bicikl. Najbliže drumskom. Ram Scott Speedster S20 FB – za hibrid.
Komplet Shimano 105 3×10 grupa.
28 mm gume – najtanje što se može voziti po našim putevima.
Pak treger sa nosačima bisaga. Blatobrani – jer šta ako nije voda?! 🙂
Odličan za duže relacije po asfaltu.

Od 2015. oprema zamenjena za Claris 2×8. Jeftinija i robusnija.

Mazga

Mazga a.k.a. Pink Thing

Mazga a.k.a. Pink Thing

Čelični ram domaće proizvodnje, iz 1996. godine. Promenjeno na biciklu sve osim lule, kormana, ručica menjača, prednjeg menjača i pak tregera. Tezejev brod.  🙂
3×6 frikcioni menjači – radi bez greške.
Bicikl za sve. Zimi se stavlja prednja guma sa ekserima i vozi se i po snegu. 🙂
Shimano Deore V-kočnice, Alivio patrona pogona – dragulj maskiran u starinski ram.

Bič Kruzer  🙂

Štrandovski bajs - a.k.a. Beach Cruiser

Štrandovski bajs – a.k.a. Beach Cruiser

Zbog popularnog novosadskog sporta: novosadski triatlon – ode se peške na Štrand, ispliva i vrati (tuđim) biciklom, morao sam napraviti jeftin prevoz za kojim neću toliko plakati kad ga maznu.
Sklopljen od bačenih delova iz servisa. Jedina investicija je nova prednja unutrašnja guma. Ide, koči.

Podeli ovaj članak sa prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

8 Replies to “Moji bicikli”

  1. Postavio bih diskusiju o dečjim biciklima, problem kako da dete nauči da pedalira. Kupio sam 3,5godišnjem unučiću 16inčni bicikl s kontrom, ali ima problema. Ne samo što neće da pedalira, nego kad ga guram zna da pritisne i kontru. Planiram da nabavim polovni 16inčni točak i da uradim neke prepravke. Najjednostavnije bi bilo, ako postoji mogućnost, ugraditi veći zadni lančanik i fiksirati nekako za glavinu točka. Čak razmišljam da ako lančanik ima rupice da ga improvizirano pričvrstim za žice točka, voziće se lagano samo na ravnoj biciklističkoj staui uz kontrolu . Kad dete savlada kontrolu upravljanja i počne da pedalira, onda bi vratio originalni zadnji točak s kontrom.
    Majjstor mi je pokazao neke glavine -NABLE , marke Libra, sa navojem na koji se navije lančanik, ali to je skupo a i nema malih točkova za dečje bicikle sa takvim nablama, trebao bi i da pletem.

    1. Odlična stvar za učenje vožnje su bicikli bez pedala. Takvi da se deca nogama odguruju. Na tome sami, veoma brzo, nauče da drže ravnotežu. Baš brzo idu. Posle se lako naviknu na pedale, kada steknu osećaj za držanje ravnoteže i shvate da sa pedalama ide još lakše i još brže. 🙂

      Moguće je skinuti pedale i lanac sa dečijeg bajsa, ako dete može punim stopalom dohvatiti tlo kada sedne na sic. Ako to ne može, nije loša investicija neki polovan takav dečiji bicikl.

      Vezivanje zupčanika za žbice nikako ne preporučujem. Postoje glave koje su tako projektovane da se pedale uvek vrte, ali to je dosta teže za početnike. Takvi bicikli se zovu na engleskom fixie. To je lepa stvar za kasnije, dobar osećaj u vožnji i može se unaprediti tehnika pedaliranja, ali nisam siguran koliko su zgodni za početnike.

    2. znam za te sa guranjem, ima ih i laganih drvenih, ali nije to za mog unučića. Ima i onaj s 3 točka i pedalama na prednjem točku, gurao sam ga sa onom ručicom i pedale se okreću a on pomalo pedalira. Međutim samostalno nije hteo da pedalira, a verujem da je i teško, a i nema na tom ticuklu mogućnost za podešavanje sedišta pa smo kupili dečji bicikl .
      Danas sam na buvljaku od roma kupuo bandaž od 16 inča s glavinom Libra,platio samo 1,5 eura, ima onaj lančanik s biciklističkom spojkom; treba da kupim gume za njega jer ne želim s novog bajka da vadim, a treba i lančanik s navojem a BEZ kuglaste spojke. Možda ću uzeti veći lančanik i duži lanac, pa će mu biti još lakše za pedaliranje a i sporije će ići. Kočnice neću ugrađivati jer ćemo voziti po ravnoj bezpednoj stazi za dečje bicikle a i pratiću ga. Kad ovlada pedaliranje vraćam originalni točak s kontrom.
      Usput, gledao sam neki dan komšija je kupio letos ćerki Kaprioli koji dođe oko 100 eura a nem kontru, ona zadnja kočnica ništa ne valja, zaletelo se dete na blagoj uzbrdici i otišlo u travu, srećom bez posledica. Ustvari ovu malu decu mora da pratiš i obavezno samo na ravnome. Nije samo tehnika pedaliranja, nego mala deca nemaju osećaj za opasnost, pa najveštiji se povređuju, kako na ljuljaškama tako i kod ludovanja s biciklom.
      Ako unućić ovlada pedaliranje dobro, sledeće će biti da umesto pomoćnih točkova napravim tricikl, nazad 2 točka od 12 inča, čak može da bude pogonski samo jedan i to desno a levo prednji točak 12 inča; treba rasplesti i obratno postaviti glavinu i napraviti specijalnu dužu osovinu. Ali uzdravlje to bi ostalo za proleće…

    3. Tricikl je nestabilna naprava – ne može se naginjati u krivini.

      Bicikl bez kočnica, sa fiksi glavom, za početnika nikako ne bih preporučio.

      Dete na triciklima sa ručkom za guranje ne nauči da pedala, jer skonta da ga guraju i da ne mora. Na triciklu i biciklu s pomoćnim točkovima ne nauči da drži ravnotežu, jer je sve kontra u odnosu na dva točka.

      Bicikl bez pedala je najbrži način da dete nauči samo da drži ravnotežu. Bitno je i da nauči da koči i upravlja biciklom. Normalno je da bude i padova, tako se isto uči. Naravno, za početak je puno bolje na ravnom, po mogućnosti bez saobraćaja.

      Viđao sam dosta dečijih bicikala bez kontre sa očajnim kočnicama – takvim da se ni najboljim podešavanjem ne mogu namestiti da rade kako treba. To su po meni opasne sprave koje bih zabranio. Bicikl sa kontrom je već bolji po tom pitanju, makar prednja kočnica bila isto loša.

Ostavite odgovor