Teorija, ili praksa?

Teorija je kada se sve zna, ali ništa ne radi.
Praksa je kada sve radi, ali niko ne zna zašto.
U Bike Gremlin servisu spajamo teoriju i praksu: ništa ne radi i niko ne zna zašto!  🙂

U ovom članku izneću lično mišljenje na temu teorije i prakse vezano za mehaniku bicikala.

U životu sam imao dosta praktičnog iskustva, uglavnom sa servisiranjem/održavanjem računara, bicikala i motocikala (između ostalog). Takođe, dosta sam vremenom učio & školovao se (računari, IT inženjerstvo i ekonomija). Takođe sam imao zadovoljstvo da radim sa vrhunskim tehničarima, majstorima i inženjerima.

Tokom sveg tog vremena naučio sam ceniti i teoriju i praksu i povratne informacije korisnika. Sve te tri stvari funkcionišu sjajno u kombinaciji, ali svaka ima svoja ograničenja. Vrhunski majstor je rekao (citiraću po sećanju):

„Dobar mehaničar će najbolje uraditi posao koji treba da se uradi, ali dobar inženjer će znati zbog čega se posao radi tako kako se radi. Ovo je važno u slučaju da se nešto promeni.“

Prilikom razmatranja inženjera naspram mehaničara (teorija naspram prakse), treba napomenuti da pri tome mislim više na koncept, tj. pristup problemu, ne na opis radnog mesta, ili (formalno) obrazovanje (mada je i to važno u izvesnoj meri). Postoje mehaničari koji su praktično inženjeri po svemu osim opisu posla (i diplomi), kao i inženjeri koji nisu u stanju da vizualizuju i shvate probleme, više se oslanjajući na pokušaje i greške pri rešavanju problema.

Pri tome, ni jedan od pomenutih pristupa nije bolji, ili gori sam po sebi. Ako želim da nešto proradi što pre, biraću jednog čoveka za posao – ako želim saznati uzrok problema i sprečiti ponavljanje istog u budućnosti (makar problem i ne bio rešen tu i tada), izabraću drugog. U tom smislu se podjednako ne slažem ni sa inženjerima koji zanemaruju praktično iskustvo majstora i povratne informacije korisnika, kao ni sa majstorima koji preziru (suvu) „teoriju“. Previše puta u životu sam pronalazio rešenje problema u knjigama, pre nego sam i uzeo šrafciger, a isto tako sam puno puta za neke probleme morao pitati stare majstore jer se niko nije setio da to zapiše (uz dobro poznavanje teorije se posle može „reverzibilnim inženjeringom“ prokljuviti zbog čega se problem tako rešava i šta je tačno po sredi, ali i dalje si morao pitati staru kajlu i knjige nisu vredele pet para).

Postoje ljudi koji nisu vešti s rukama i nemaju razvijen osećaj za improvizaciju, isto kao što postoje i ljudi kojima je teško učiti iz knjiga. Od prvih se često može čuti da „svako može da zavrće šrafove“, a od drugih da je „teorija lepa, ali ne drži vodu u praksi“. Kao što sam pokušao objasniti u ovom članku, moje ubeđenje je da su oba ova „tabora“ debelo u krivu. Jednostrano gledanje problema teško da može dovesti do punog razumevanja i rešenja.

Dobro teorijsko znanje (mehanike, fizike, metalurgije i novih kompozitnih-karbonskih materijala), uz puno prakse i dobar sluh za tumačenje povratnih informacija korisnika su dobitna kombinacija po mom mišljenju i iskustvu.

Praktična lekcija iz pravopisa :)

Praktična lekcija iz pravopisa 🙂
Osmišljavanje & dizajn plakata: Siniša Petrov – najinženjerskiji majstor kojeg sam upoznao 🙂

Podeli ovaj članak sa prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Ostavite odgovor