01 Materijali od kojih se prave sedla za bicikle

Početni nivo

Početni nivo – osnove

Ovaj post objasniće koji se sve materijali koriste za pravljenje sedala bicikala (i postavu) i koje su im prednosti i mane. Prvi je u nizu nekoliko planiranih članaka koji obrađuju temu izbora odgovarajućeg sedla.

1. Sintetička sedla sa penastom (sunđer) postavom
2. Sintetička sedla sa gel postavom
3. Kožna sedla

1. Sintetička sedla sa penastom (sunđer) postavom

Sintetičko sedlo sa penastom postavom Slika 1

Sintetičko sedlo sa penastom postavom
Slika 1

Sedla presvučena sintetičkim (veštačkim) materijalom sa penastom postavom. Koriste se različite vrste sintetičkih materijala i postava, ali ovo su generalno svojstva koja takva sedla poseduju:

Prednost sineteičkog materijala je što generalno ne upija vodu, tako da se sedlo neće natopiti na pljusku, ili od znoja na dužim vožnjama. Postoje perforirana sedla koja će upiti vodu, ali generalno, u velikoj većini, sintetička sedla su „vodootporna“.

Prednost penaste postave je mala težina i otpornost na sabijanje tokom vremena upotrebe. Potrebno je baš puno vremena i upotrebe da bi se ovakva postava sabila i izgubila elastičnost.

2. Sintetička sedla sa gel postavom

Sintetičko sedlo sa gel postavom. Slika 2

Sintetičko sedlo sa gel postavom.
Slika 2

Slična prethodno opisanim, osim što ova sedla umesto pene (ili kao dodatak peni) imaju „gel“. Gel je termin koji zvuči dosta dobro marketinški i reklamira se kao „nov, superudoban materijal“.

Generalno, gel se prilagođava obliku tela bolje od drugih materijala – momentalno, bez potrebe da se „razgazi“. Ovo mu je i najveća mana – relativno brzo se sabije i izgubi elastičnost. Druga mana – gel je i nešto teži od pene.

Sedla sa gel postavom su obično udobna za početnike, ali kako mišići zadnjice jačaju i telo se prilagodi za vožnju u sedlu, ovakva sedla postaju neudobna.

3. Kožna sedla

Kožno sedlo za bicikl. Slika 3

Kožno sedlo za bicikl.
Slika 3

Ova sedla konstruisana su sa kožom zategnutom preko čeličnog rama. Izgledaju veoma elegantno, pogotovo na starim, ili retro biciklima.

Prednost kožnih sedala je mogućnost kože da se prilagodi obliku zadnjice vozača – poput kožnih cipela, razgaze se tokom upotrebe i savršeno prijanjaju. Takođe, koža kao materijal može biti prijatnija leti, pogotovo ako se ne koriste postavljeni biciklistički šorcevi prilikom vožnje. Još jedna prednost: kožna sedla (* ako se održavaju) su među najdugotrajnijim i najotpornijim na grebanje i cepanje „presvlake“.

Ostalo su, nažalost mane. Kožna sedla traže održavanje. Koža se vremenom isteže – većina kvalitetnih kožnih sedala ima šraf za proširenje metalnog rama kako bi se kompenzovalo istezanje kože.

Šraf za zatezanje kože kada se istegne. Slika 4

Šraf za zatezanje kože kada se istegne.
Slika 4

Druga mana je neotpornost na vodu. Kožno sedlo će se natopiti na kiši. Natopljena koža će biti neprijatna za sedenje, a i istegnuće se brže i više ako se vozi dok je natopljena. Tako da se preporučuje plastična vreća ako se parkira na kiši, čak i dok se vozi ako je pljusak.

Takođe, koža će ispucati ako se ne maže redovno zaštitnom kremom za kožu. Najgori scenario je natopljenost kišom, pa pečenje na suncu – standardna letnja šema.

Mazanje sedla zaštitnom kremom. Slika 5

Mazanje sedla zaštitnom kremom. Sa obe strane je poželjno.
Slika 5

Koža je veoma „hladna“ zimi. Čim zahladni, većini vozača trebaće deblja postava na mestu gde zadnjica dodiruje sedlo, kako bi se izbegao osećaj neprijatne hladnoće.

Na kraju – pošto je koža teška, a zahteva i jak čelični ram da je drži zategnutom – kožna sedla su ubedljivo najteža.

 

Navedene prednosti i mane materijala treba imati na umu pri izboru optimalnog materijala sedla za željenu namenu – spram potreba i afiniteta korisnika.

Članak koji obrađuje samu postavu (debljinu i mekoću) nalazi se ovde:
Postava sedla (sica) bicikla

Podeli ovaj članak sa prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on Tumblr

Ostavite odgovor